Налазите се | БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА | ФИЛОЗОФСКО-ТЕОЛОШКА ЕДИЦИЈА
ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ III
Поглед у књигу
ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ III том III
прво издање, 2012
14 х 20 цм
684 стр.
тврди повез
латиница
ISBN: 978-86-519-1544-7
Пуна цена:
1.760,00 ДИН

Цена на сајту:
550,00 ДИН + (трошкови доставе)

Акцијска цена:
550,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
550,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Баумгартеново утемељење естетике као посебне филозофске дисциплине
 
Естетика као филозофска дисциплина има дугу прошлост, али кратку историју. Она се конституише тек у новом веку, у доба просветитељства. Александар Готлиб Баумгартен јој је први одредио назив и предмет у делу: „Филозофске медитације о неким аспектима песничког дела“, у првој половини 18.в. излажући програм естетике наспрам логике. Званична година настанка естетике се узима 1750. година када је Баумгартен издао дело „Aesthetica“. 
 
ЕСТЕТИКА – истицање чулних облика, чија се вредност супротставља дотадашњим моралистички пренаглашеним темама у уметности, нарочито сликарству, јер је током антике и средњег века естетско било непосредно, чулно сазнање, а касније је оно било у сфери разума. Потиче од грчке речи Aisthesis – чулни утисак, био је у пару са појмом noesis – мишљење. Придев естетски је грчког порекла. Ова два елемента су доминирала од античке грчке. Од Платона до Баумгартена је владала супротстављеност између умског дела човека који је сматран чистим, бесмртними оног чулног који је везан за тело и пролазност. Тек се у 17.в. успостављају могућности за нове науке. Оно пролазно, чиме се баве уметници није могло имати статус науке. Тек Баумгартенов учитељ Волф  прави поделу метафизике која је била у супротности са хришћанском теологијом и због које бива проглашен јеретиком. Баумгартен чулно сазнање одређује као сазнање лепог, а део филозофије који ово истражује назива aesthetica.

Назив се усталио након Кантовог дела „Критика мођи суђења“ крајем 18.в.Б. супротставља естетику, дајући јој статус науке о лепом, логици која је била супериорна. Он субјективира статус лепог и то је епохално. Нема уметничког дела без мишљења, а естетика помаже формирању лепог мишљења.
 
Естетика по њему садржи:
1.Теорију чулности
2.Теорију лепог
3.Теорују уметности
 
Разлика између логике и естетике:
Логика – умна спознаја,
Естетика – оплемењује чулно сазнање. 
 
Баумгартен још каже да је ноетско (виша сазнајна способност) везана за логику, а естетско за естетику. Овим се отвара могућност за анализу уметничког дела. За разлику од Лајбница које је говорио да је чулно ниже, а појмовно (разумско) више сазнање, Баумгартен чулност и разум ставља једно поред другог. Он израз укус замењује изразом моћ процењивања. У почетку Баумгартен под естетиком подразумева теорију чулног сазнања која обухвата науку и уметност. По њему постоје чулна и интелектуална моћ процењивања. Чулна моћ процењивања просуђује област укуса, а интелектуална област логичког. Обе ове области припадају теорији сазнања и прва се назива естетика а друга логика.
Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.