Високо дрвеће привлачи громове. Крунисане главе привлаче убице. То није закон природе, али је тако. У овој књизи Филип Делорм нам приповеда с даром и осећањем за ове трагичне судбине у којима би људи античког доба видели страшну умешаност Фатума.
Краљеубиство је у извесном смислу метафизички чин који представља тврдоглаво одбијање да се једна идеја, принцип и вера могу отелотворити у једној личности. То одбијање јесте знак неизмерне охолости, то је прави грех према духовности. Владар, на свој начин и самим својим постојањем, показује суштинску замисао – да коначност може и мора садржавати бесконачност.