КАЗУЈ КРЧМО ЏЕРИМО
Поглед у књигу
КАЗУЈ КРЧМО ЏЕРИМО Периферијска кафана и около ње
саиздаваштво са Машинским факултетом Универзитета у Нишу
друго издање, 2012
17 х 24 цм
292 стр.
броширан повез
ћирилица
ISBN: 978-86-519-1525-6
978-86-6055-010-3
Пуна цена:
1.540,00 ДИН

Цена на сајту:
220,00 ДИН + (трошкови доставе)

Акцијска цена:
220,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРОДАЈИ КЊИГА НА САЈТУ И АКТУЕЛНИМ АКЦИЈАМА
Цена за чланове клуба са попустом:
220,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

Драгољуб Б. Ђорђевић (1954, Доњи Комрен, Ниш), социолог религије и ромолог, доктор социолошких наука (1983), редовни професор (1994) и шеф Катедре за друштвене науке (1995) Универзитета у Нишу – Машински факултет, предаје Социологију културе и морала и Професионалну етику инжењера, главни уредник универзитетског часописа Теме (2001), почасни председник Југословенског удружења за научно истраживање религије (2008), члан Међуодељенског одбора САНУ за проучавање мањина и људских права и Комисије за проучавање живота и обичаја Рома САНУ.
 
Истражује православље, нове религиозне покрете, етничке, религијске и конфесионалне односе у Србији и на Балкану; могућности интеркултурализма у мултиетничким и мултиконфесионалним друштвима, с посебним освртом на Роме. Објавио у домаћим и страним часописима више од триста научних радова, самостално и у коауторству написао и приредио педесетак књига и зборника, од којих издвајамо новије: Муке са светим – изазови социологије религије (2007), Узорници и пријани – скице за портрет YU социолога религије (2008), The Sociology of Religion in the Former Yugoslav Republics (2008), Jemka has Risen – Tekkias, Tarikats and Sheiks of Niš Romas (2009), Од путање до аутостраде – споменица Јована Ћирића (2010), Могућности и домети социјалног учења православља и православне цркве (2010), На коњу сa лаптопом у бисагама – увод у ромолошке студије (2010).

Представљена књига
КАЗУЈ КРЧМО ЏЕРИМО

19. Септембар 2011.

Књига Казуј крчмо Џеримо, са поднасловом Периферијска кафана и около ње проф. др Драгољуба Б. Ђорђевића, коју су заједно објавили Службени гласник и Машински факултет из Ниша, представљена је у Клубу – књижари – галерији Гласник.

 Елиту социолошке струке, окупљену у Гласниковој књижари, привукла је студија из „кафанологије“ која се бави феноменом кафане као друштвене институције на Балкану. О књизи су говорили Петар Лазић, Димитрије Буквић и аутор, проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић.

Лазић је истакао да је Ђорђевић, иако научник, успео да избегне замку да напише сувопарну студију, јер је, пишући о најпознатијој српској крчми коју је прославила песма у којој се помиње, дао парадигму о крчмама које су скоро нестале. На социолошки објективан начин, аутор анализира како су нове појаве у привреди и култури довеле до низа промена, што је утицало на то да нестану периферијске кафане и да на сцену ступе сасвим нови токови, истакао је Лазић.

Он је указао да младој генерацији требају фусноте да би читали овај текст који се бави генезом периферијске кафане, која обједињује заједничке склоности људи да се нађу и провеселе. Лазић је саопштио податак да је у Београду после Другог светског рата било 143 крчме попут Џериме, а данас их има 11 и питање је дана када ће и оне променити намену.

Димитрије Буквић је оценио да се ради о значајној монографији и изразио наду да ће подстаћи социолошко изучавање кафана. Он је приметио да таква истраживања постоје у западном свету, па и у суседним земљама, али домаћа социологија заостаје, јер код нас има мало тематских студија не само из социологије већ и из других друштвених наука – историје, етнологије и антропологије.

Професор Драгољуб Ђорђевић, представио се као социолог, ромолог и кафанолог. Своју последњу истраживачку титулу везао је за књигу Казуј крчмо Џеримо, инспирисану чињеницом да су кафане део наше друштвене историје, нашег фолклора као „институције српског друштва“ тј. „социолошке лабораторије“, како их многи називају. Те институције, које су пре свега биле место сусрета и разговора, данас изумиру. По речима Ђорђевића, периферијске кафане, смештене углавном поред прометних путева, у којима су се окупљали људи са маргине и урбани ликови, биле су ослоњене на три стуба: кафеџију, „расну“ конобарицу и „певаљку“. Данас су кафеџије постали менаџери, конобарице имају осмехе утврђене стандардом угоститељског квалитета, а певаљке су се преселиле на ТВ екране. Књига посвећена аутентичној крчми, поред социолошког аспекта, данас има и историјски, јер је реч о хроници институције која изумире.

 

Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.