Дискурс о еротском посматра се, у овој студији, као сложени књижевни, филозофски и религијски феномен чијим изучавањем се открива однос према метафизичком, према стваралаштву, феномену љубави, нагону ка бесмртности, односу према телу, слици жене. Он се транспонује и на друге феномене који су у тешњој вези са појмом љубави, попут појмова супружинства (који је опет у вези са љубавништвом, а самим тим и са еротским), братства, синовства, сестринства итд. Ерос се, наводи Јелена Панић Мараш, доживљава не само у вези са чулним, већ и знатно шире, као стваралачко узбуђење, а на својим највишим ступњевима, он прераста у чисто метафизичко и религиозно стремљење ка идеалном, безличном и безобличном. Ауторка истиче доследност, чак оданост еротском у књижевном делу Милоша Црњанског. Биће да је оно једним делом инспирисано самим духом времена и авангардним тенденцијама које еротско пуноправно уписују у своје уметничке изразе, а с друге стране и самим Црњансковим проучавањем еротских садржаја светске литературе. Стога појам еротског служи ауторки да, пратећи његову трансформацију у контексту суматраистичке, авангардне и поставангардне фазе у Црњансковој прози, открије његову еволуцију, те се стога његово уобличавање прати од Маске, Прича о мушком, Дневника о Чарнојевићу, па све до Романа о Лондону. Шире гледано, својим изучавањем дискурса еротског у књижевности Милоша Црњанског ауторка је успела и више - да прецизно покаже и протумачи најдубља поетичка начела Црњансковог књижевног дела.
Петар Пијановић