Налазите се | БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА | Едиција ВИОЛИНСКИ КЉУЧ
ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА
ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА
треће издање, 2019, 16,5 х 23,5 цм, 240 стр., броширан повез, латиница
978-86-519-2136-3
Пуна цена:
770,00 ДИН

Цена на сајту:
731,50 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
693,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Ово је књига која није само недостајала нашим читаоцима већ тренутно напросто нема сличне. Златно доба пијанизма је историја дванаест највећих пијаниста XX века. Књига је написана тако да заинтересује и оне који клавир воле да слушају и оне који га свирају, као млади или искусни професионалци. Написана је тако да на готово романескни начин читаоцу приближи животе и каријере уметника који су у своје време били популарни као данашњи филмски глумци, музичара који су путовали од града до града, проносећи славу својих брзих прстију и блиставих интерпретација. Све се то дешавало у време када су плоче на 78 обртаја биле још ретке и када је звук на њима био такав да су слушаоци једино могли да наслуте величину пијанисте и сањају када ће уживо чути Рахмањинова, Хофмана, Кортоа, Гизекинга или Шнабела. А шта се дешавало на концертима? То је за причу. Пијанисти су били издржљиви као неке циркуске атлете. Дешавало се да свирају и по четири сата за своју публику, којој су се предавали као љубавник љубавници. Догађало се да после концерта стижу понуде за брачне, љубавне или врло уносне покровитељске везе, али ови самотњаци који су неговали само своју уметност, увек су то одбијали и кретали даље на пут... У тим путовањима напустили су Belle Époque и дивни XИX век и ушли у XX столеће. Нису се сви најбоље снашли у новом времену светских ратова и финансијских пропасти. Гизекинг и Корто постали су експоненти нацистичког режима; Јевреји, као Барере или Шнабел, морали су у избеглиштво да би се тамо, у Сједињеним Америчким Државама, снашли са променљивом срећом. Сваки од пијаниста, уосталом, свирао је на свој начин и није се могао поредити ни са ким. Свима је, на крају, зато остало заједничко једно: од најстаријег, Мориса Розентала, до најмлађег, Динуа Липатија, сви пијанисти свирали су у време када је музицирање на клавиру било веће од живота.