Књигаје збирка мемоарских есеја искусног српског политичара и писца Душана Чкребића. У њој се преплићу бурни догађаји од краја Другог светског рата до данашњих дана у којима је аутор био непосредни учесник и сведок са његовим описима, коментарима и анализама тих збивања и познатих личности које су њима учествовале.
Чкребић убедљиво сведочи о драми и страхотама Сремског фронта, дугог 172 дана. Поглавље „Ах, та Русија“ садржи причу o једногодишњем боравку на студијама у ондашњем Совјетском Савезу и сусретима са знаменитим руским политичарима и писцима. Посебно интригантно је поглавље посвећено Чкребићевим савременицима. Са својим савременицима је сарађивао и добро их познавао, а сада их мајсторски скицира у кратким медаљонима. Зато би се могло рећи и да је ова књига нека врста „погледа изнутра“. Аутор истиче: „То су пре успомене, путокази, поштовање и понеки критички осврт, у атмосфери једног времена која више не постоји. Током вишегодишњег бављења политиком и државним пословима стицајем разних околности сусретао сам се са значајним личностима нашег културног и јавног живота. Многима од њих то можда није значило, а мени јесте много.“
На крају Чкребић констатује. „Осећам да се примичем крају. А онда се сетим Иље Еренбурга када каже: 'Одједном сам осетио како је дуг живот. Живиш из дана у дан и не опажаш. Старост сваког стигне изненада'.“ Па додаје: „Испоставило се да узраст није зид: и старост има своје прозоре и врата.“ Требало би их само наћи. Ево, послушао сам Иљу: отворио сам прозор!