„Јесен је. Она је као птица: једним крилом се раширила према планинама, а другим пребацила преко реке и равнице. Све је добило други изглед: и небо и брда и воде, лишће је жуто, бакарно, боје рђе, а руј црвен као крв; полако почиње да капље, лист по лист."
(Душан Ђуровић)
„Поетски описи природе у приповеткама увек су били важан део њихове структуре и садржине, често сагласан са доживљајем књижевних ликова, а још чешће с ауторовим односом према причи и њеном значењу. Ђуровић је, наиме, таквим описима доводио у наглашен контраст негативно доживљавану стварност у којој су постајали његови књижевни ликови и постoјаност и лепоту природе, која је својим значењима, иако на први поглед одвојеним од фабулативне линије текста и са истакнутим контрастом према њему, у суштини умањивала експлицитни негативни смисао животних тешкоћа у којима су се налазили књижевни протагонисти, доводећи их у условну везу са трајањем живота и саме стварности."
(Марко Недић)