Српске новине (1813–1919), прво
српско гласило са континуираним излажењем, хроничар епохе успостављања и
развоја српске државности (званични орган Кнежевине Србије, службени дневник
Краљевине Србије), само су двапут излазиле ван Србије: од 1813. до 1821. у
Бечу, под уредништвом Димитрија Давидовића, и од 1916. до 1918. у Крфу.
Предраг Пејчић, новинар и
публициста, добар познавалац ове теме, аутор монографија Српске новине
Димитрија Давидовића 1813–1821. и Српске новине у Крфу 1916–1918, овом књигом
представља читаоцима своје истраживање и анализу садржаја Српских новина од
Димитрија Давидовића до Крфа, односно од 1835. до 1915. године.
Аутор анализира концепт(е) и
садржаје Новина који говоре о парламентарном развоју Србије, о ратификацији
међународних уговора, извештаје са бојних поља, информације о ратном стању у
Србији (1914–1915), али и прилоге и садржаје који прате и приказују развој
права, економије, трговине, политичког живота, као и развој српског језика,
књижевности и културе, чему су Новине, својеврстан чувар традиције и покретач
српског националног бића, посвећивале дужну пажњу. Једно поглавље књиге
посвећено је посебним издањима Новина (службена, огласна и посебна издања;
специјализовани листови; књижевна, забавна и поучна издања).