Под Старом
Србијом и Македонијом, односно Јужном Србијом, подразумевамо у ужем смислу оне
пределе који су после балканских ратова ослобођени од петовековног турског
ропства и Букурешким миром, 1913. године, присаједињени Краљевини Србији и Краљевини
Црној Гори. То су области у долинама Лима, Ибра и Рашке, затим Метохија, Косово
и Вардарска Македонија. Намера нам је да у овој књизи Библиотеке „Корени“
саберемо најзначајније антропогеографске радове, написане пре Другог светског
рата, који овај простор сагледавају као целину, с циљем да она буде увод у
наредне књиге ове библиотеке које ће бити посвећене посебним предеоним целинама
Старе Србије. Ово је пре свега важно због презентовања резултата истраживања и
запажања Јована Цвијића, који је први систематски приступио проучавању овог
простора док се он још увек налазио у границама Турске. Његова истраживања
трајала су дуже од једне деценије,
a студија коју
објављујемо први пут се у овом облику презентује јавности. Наредне три студије
посвећене су продирању Албанаца у крајеве Старе Србије и Македоније, њиховом
насиљу и освајању знатних делова ових крајева, затим процесу исламизације и
арнаућења. То су студије историчара Јована Н. Томића, географа Ристе Т.
Николића и историчара Јована Хаџи-Васиљевића. Следи потом студија Македонски Срби, Јована Ердељановића,
нашег познатог етнолога, која представља аргументовану критику и одговор на
књигу немачког историчара Густава Вајганда који је житеље Македоније
поистоветио са Бугарима. Доносимо и чланак Војислава С. Радовановића, посвећен
проблемима у антропогеографским истраживањима с којима су се научници
суочавали, са пратећим фотографијама сеоских насеља Јужне Србије објављеним у
посебном албуму. Даље дајемо систематичан преглед етничких прилика у Јужној
Србији који је Миленко Филиповић припремио за Споменицу, објављену 1937. године поводом двадесетпетогодишњице
ослобођења ових крајева. Из Споменице
доносимо и пригодан чланак Атанасија Урошевића о колонизацији Старе Србије и Македоније,
коју је држава спроводила после ослобођења 1913. године па до почетка Другог
светског рата.
Јован Цвијић,
Македонија и Стара Србија (1908,
1911)
Јован Н.
Томић, О Арнаутима у Старој Србији и
Санџаку (1913)
Р. Т. Николић, Ширење Арнаута у
Српске Земље (1914)
Јован Хаџи-Васиљевић, Арнаути наше
крви – Арнауташи (1939)
Јован Ердељановић, Македонски Срби, Београд (1925)
Војислав С. Радовановић, Проблеми
антропогеографских испитивања Јужне Србије (1933)
Миленко С. Филиповић, Етничке
прилике у Јужној Србији (1937)
Атанасије Урошевић, Аграрна реформа
и насељавање (1937)
Поговор: Б. Челиковић, О
истраживачима и истраживањима Старе Србије и Македоније
Обрађене
области: Скопска котлина, Кумановско –прешевска удолина, област око Пчиње и
Криве, Кочанска котлина, Малешко-осоговске планине, Плауш и Срумица, Велешка
клисура, Сливови Тополке и Бабуне, Хас и Клепца, рајац и Тиквеш, Морихово и
Меглен, Циганска клисура, Ђевђелијска котлина и Бојмија, Демир капија, Солунска
кампања и залив, Пајак, Солунска, Дојранска, Сереска и Драмска котлина,
Тракија, Басен Марице, Ајвасилско и Бешичко језеро, Дојранско језеро, Епир и
Јужна Албанија, Западна Македонија, Пореч, Кичево и Копач, Качаничка клисура,
Тетовска котлина и Суходолица, Шар-планина, Косово, Метпхија и Призренска
област, Рогозна и Новопазарска област, Шекулар, Плав и Гусиње.
У прилогу карте:
Јован Цвијић,Екскурзије по Старој
Србији и Македонији (1908)
Јован Цвјић, Политичко етнографска
скица македоније и Старе Србије (1908)
Јован Цвијић, Стаистичке таблице о
македонском становништву (1906)
Јован Цвијић, Етнографска скица
Старе Србије (1911)
Војислав С. Радовановић, Прегледна
карта Јужне Србије (1938)