Бланшоова приповест представља један изузетно амбициозан пројекат. Она не само да се бави питањем границе најинтимнијег сећања већ истовремено испитује и границе језика којима се може испитати, доживети и, на крају крајева изрећи, оно неизрециво: смрт. Смрт ближњега и сопствену смрт. Намера аутора је да се он те мере уклони, да књижевни језик, таман то било илузорно, почне сам да исписује своја значења. Намера му је, ма колико год то чудно звучало, да заустави смрт. Или бар да је одложи. По могућству ad indefinitum.'
превео Душан Ђурић, прво издање, 2019, 14 х 20 цм, 112 стр., броширан повез, ћирилица
978-86-519-2247-6