Три века
модерне европске историје,
коју обележавају како економски тако и мисаони успони, почивају на идејама просвећености.
Напоредо, међутим, пребивала је и једна традиција која их је кардинално доводила
у питање и која однедавно гласно детектује или отворено призива и упокојење самог
просветитељског пројекта. Да ли се истрошила концепција која је покретала европски
друштвени модел, да ли је доспела до свог самопорицања или још није рекла последњу
реч и обавезује на даља настојања на свом трагу, истражују многи савремени мислиоци.
Полазећи од Кантове дефиниције просветитељства, Крстић преиспитује и објашњава његов
видокруг и делокруг у својеврсној структуралној анализи, сажимајући и повезујући
векове размишљања о могућности и пожељности промене друштвеног света, ненаметљиво
нас проводећи кроз разгранате лавиринте рефлексија значајних филозофа. Стилски препознатљив
рукопис занимљив је не само студентима
и стручној јавности него и радозналом читаоцу који на језгровит и разумљив начин
открива појмовне оријентире и недоумице западне цивилизације.'
прво издање, 2016, 14 х 20,5 цм, 456 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-1985-8