Налазите се | Аутори - Дарко Танасковић
Дарко Танасковић

Дарко Танасковић

Дарко Танасковић (Загреб, 4. јануар 1948) је српски исламолог, филолог оријенталиста, универзитетски професор, књижевник, књижевни преводилац, академик и бивши амбасадор и дипломата Савезне Републике Југославије.

Живот

Рођен је 1948. у Загребу. Основну и класичну гимназију је завршио у Београду 1966. након чега уписује Филолошки факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је оријенталну филологију 1970, затим магистрирао 1972. и докторирао 1979. са тезом „Арапски језик у савременом Тунису – диглосија и билингвизам“. Године 1971. је постао асистент, затим доцент 1980. и ванредни професор од 1981. на Катедри за оријенталистику Филолошком факултету у Београду. За редовног професора је примљен 1989. године. Предавао је између осталог арапски језик, арапску књижевност, турски језик, увод у оријенталну филологију, затим персијску књижевност, основе исламске цивилизације, ислам и хришћанство, увод у упоредну граматику семитских језика, лингвистичку арабистику. Једно вријеме је радио као управник Катедре за оријенталистику, продекан Филолошког факултета и предсједник Савјета и Управног одбора Филолошког факултета.

Током професорске каријере је по позиву предавао и на универзитетима у Скопљу, Сарајеву, Високој школи за друштвене науке у Паризу и од 2007. на Универзитета УН у Београду. Од 1999. ради као професор на Универзитету примењених наука „Мегатренд“, од 2008. на Академији за дипломатију и безбедност, затим Факултету за медије и комуникацију, Београдској отвореној школи (БОШ), те Институту за геополитичке студије у Београду.
Члан је Извршног комитета Европског универзитета у Риму од 1990, члан Европске академије наука и умјетности у Салзбургу од 1995, члан Комисије за матичност и Управног одбора Универзитета у Београду, затим члан удружења књижевних преводилаца, Удружење књижевника Србије и српског ПЕН- клуба, те члан Управног одбора Ватерполо савеза Србије, Управног одбора СКЗ и Управног одбора Института за књижевност и уметност у Београду.

Био је амбасадор Савезне Републике Југославије у Републици Турској од 1995. до 1999, амбасадор СРЈ у Азербејџану од 1998. до 1999, те изванредни и опуномоћени амбасадор СРЈ у Ватикану и при Малтешком витешком реду од 2002. до 2008. године.

Говори француски, енглески, арапски, турски, италијански и руски језик, а образовање је стекао и у класичним језицима попут старогрчког и латинског. Ожењен је и има троје дјеце.

Награде
Добитник је награде Златни беочуг за трајни допринос култури Београда 2009. године.

Дјела (библиографија)
Објавио је преко 600 научних и стручних радова, од којих су неки преведени и објављени на страним језицима.
• Ислам: догма и живот, (2008)
• Граматика арапског језика, (с А. Митровић, 2005)
• Југоисток Србије: Континуитет кризе и могући исходи, (с групом аутора, 2001)
• Ислам и ми, (2000, три издања)
• У Колекцији М. Јевтића „Одговори“ објављени су разговори „Аутономија мишљења“ и „На Истоку Запада“ (2000, два издања)
• Турско-српски речник, (у коауторству са С. Ђинђићем и М. Теодосијевић, 1997)
• У дијалогу с исламом, (1992)
• Контрастивна анализа арапског и српскохрватског језика, (1982)
• Арапски језик у савременом Тунису, (1982)
• Суфизам, (са И. Шопом)
• Арапска поезија, (1977)

 

ВЕЛИКИ ПОВРАТАК ТУРСКЕ?
ВЕЛИКИ ПОВРАТАК ТУРСКЕ?
Књига ВЕЛИКИ ПОВРАТАК ТУРСКЕ? Дарка Танасковића, најутицајнијег српског исламолога, открива које су намере Турске на Балкану, прети ли повратак исламизма и отоманске империје, која је права истина о „Арапском пролећу“.Циљу који треба остварити до 2023, стогодишњице Ататуркове Републике, кад би Турска, као чланица ЕУ, требало да постане једна од десет привредно најјачих земаља света, 2012, на „историјском“ конгресу АКП, обзнањујући (свима познату) намеру да се кандидује за председника републике, Ердоган додаје још једну футуристичку пројекцију турске величине – 2071. годину, хиљадугодишњицу чувене битке код Манзикерта, у којој је селџучки султан Алп Арслан поразио византијског цара и победоносно кренуо у освајање Мале Азије. Савремени „султан“ је позвао омладину АКП да своје ревновање идеално управи ка тој годишњици светурске славе. Током кампање за локалне изборе 2013, Ердоган је, оценивши ваљда да је временски размак међу њима превелик, између 2023. и 2071. године уметнуо још један симболички датум – 2053, кад се навршава шест векова пада Константинопоља у османлијске руке, што би такође требало да постане велико црвено (или зелено?) слово у календару будућности коју ће АКП исписати у хиљaдугодишњој турској повесници'
треће допуњено издање, 2015, 14 х 20 цм, 200 стр., броширан повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1963-6
Пуна цена:
349,00 ДИН

Цена на сајту:
296,65 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
261,75 ДИН
+ (трошкови доставе)
НЕООСМАНИЗАМ
НЕООСМАНИЗАМ
„Наш истакнути оријенталиста и дипломата, који је написао неколико изврсних дијела о политичком исламу и амбасадоравао у Анкари, у неколико чланака, интервјуа и јавних предавања, јасно и прецизно први je препознао да се ради о неоoсманизму – о новој спољнополитичкој стратегији савремене Турске која на простoру западног Балкана види своју традиционалну интересну сферу и легитимно подручје свога политичког утицаја.“(проф. др Ненад Кецмановић)'
друго допуњено издање, 2011.
14 х 20,4 цм, 164 стр.
тврди повез, ћирилица
978-86-519-1110-4
Пуна цена:
550,00 ДИН

Цена на сајту:
49,50 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.