Налазите се | Аутори - Дејан Ђорић
Дејан Ђорић

Дејан Ђорић

Дејан Ђорић (Београд, Србија, 1959) је један од најистакнутијих ликовних критичара и есејиста у Србији. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Ликовном критиком се бави од 1985. године. Аутор је или коаутор 31 вишејезичне проблемске и монографске публикације објављене у Београду и Цириху. Коаутор је два највећа новија балканска издавачка пројекта, двоструке монографије Београд, град тајни и Медиале, троструке, тројезичне књиге са филмским ДВД. Написао је као аутор монографије о сликарима Радиславу Тркуљи, Милуну Митровићу, Лидији Мацури, Леониду Шејки, Бели венчац – 35 аранђеловачких симпозијума скулптуре, као и бројне текстове у листовима, часописима, стручној периодици и издањима посвећеним уметности. Значајну улогу заузео је и у критици дела Драгана Малешевића Тапија. Медиала и монографија "In Search of Lost time". Влада Мирковић. "The paintings" су награђене на Београдском сајму књига 2005. и 2006. године. Члан је удружења УЛУПУДС и АИЦА. Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а за 1991. Заступљен је у лексикону "Ко је ко у Југославији" 1996. и у публикацијама "American Biographical Institute". Амерички Биографски институт за допринос ликовној критици наградио га је 2008. са Златном медаљом за Србију и уврстио у публикацију "Great Minds of the 21st Century". Интернационални биографски центар у Кембриџу представио га је у издању "2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century". Његови текстови су превођени на енглески, немачки, бугарски и македонски језик. Живи и ради у Београду.

Ликовни критичар и теоретичар уметности Дејан Ђорић рођен је 1959. у Београду. Аутор је књига Тело и душа слике и Поглед Мнемосине. Есеји о ликовној уметности.

Аутор/коаутор 31 вишејезичних монографских и ликовно-теоријских публикација објављених у Београду и Цириху, као и једног од највећих балканских издавачких пројеката, двоструке монографије Бео-град, град тајни  и троструке публикације Медиала.

Написао је монографије о сликарима Милуну Митровићу, Радиславу Тркуљи и Лидији Мацури, Леониду Шејки, Бели венчац – 35 аранђеловачких симпозијума скулптуре и бројне текстове у разним издањима и часописима посвећеним уметности. Члан је удружења УЛУПУДС и АИЦА. Добитник је годишње награде УЛУПУД-СА. Заступљен је у лексикону Ко је ко у Југославији 96 и у публикацијама American Biographical Institute.


Објављене књиге и ЦД издања Дејана Ђорића

Ауторски

1.Тело и душа слике, независна издања Слободана Машића и Галерије „Перо”, Београд 1993.
2.Поглед Мнемосине. Есеји о ликовној уметности, ауторско издање, Београд 1995.
3.Радислав Тркуља. Месечина, „Verica D&S Art Galerie” и „Цицеро”, Београд 1997. Serbian and English text.
4.Милун Митровић, Народни музеј, Београд 2000. Serbian and English text
5.Бели Венчац – 35 аранђеловачких симпозијума скулптуре / Beli Venčac – 35 Arandjelovac Sculpture Symposia, Смотра југословенске уметности „Мермер и звуци” / Review of Jugoslav art „Marble and Sounds”, Аранђеловац 2000.
6.Лидија Мацура. Слика као целина / Lidija Macura. Painting as a whole, Прометеј, Нови Сад 2006.
7.Леонид Шејка, ЈП „Службени гласник”, Београд 2007. Serbian and English text.
8.Стварност уметности. Увод у студије реализма, Беокњига и БАРТИ, Београд 2008.

Коауторски
9.Београдски поглед на свет, Удружење ликовних уметника Србије, Београд 1991.
10.Српска Византија, Дом културе „Студентски град”, Београд 1993.
11.Светлости тајне. Записи о Драгану Стојкову, Просвета, Београд 1996.
12.Дејан Уларџић: Ако, ауторско издање, Шабац 1996.
13.Дејан Уларџић: If, author’s edition, Шабац 1996.
14.Сава Шумановић, ЦД монографија,  ЦД монограпх, Радионица душе, Београд 1998.
15. Петар Лубарда, ЦД монографија, ЦД монограпх, Радионица душе, Београд 2001.
16.Обрад Б. Јовановић. Српске теме, Учитељски факултет, Ужице 2003.
17.Београд, град тајни, Ведута, Београд 2003.
18.Погледи. Време уметности / Overviews. Age of Art,  издање  мр Живојин Иванишевић, Београд 2003.
19.Погледи 2. Време уметности / Overviews 2. Age of Art, издање мр Живојин Иванишевић, Београд 2003.
20.Антологија српског сликарства друге половине XX века / Serbian Painting Anthology of the second half of the twentieth century, izdanje  mr Živojin Ivanišević, Beograd 2004.
21.Antologija srpskog slikarstva druge polovine XX veka 2 / Serbian Painting Anthology of the second half of the twentieth century 2,  издање  мр Живојин Иванишевић, Београд 2004.
22.Академици XXИ века сликари и вајари САНУ И ЦАНУ, Радионица душе, Београд 2005. Сербиан, Енглисх анд Френцх теxт.
23.Кад тишина говори. Властимир Николић. Предговори, критике, прикази, ауторско издање, Београд 2005.
24.Владан Радовановић. Синтезијска уметност / Владан Радовановић. Art Synthesis, Народни музеј, Крагујевац 2005.
25.In Search of Lost Time. Vlada Mirković. The Paintings, SAGA T.S.T, Београд 2005. Енглисх анд Френцх теxт.
26.Joyful Apocalypse. The Art of Radovan Hiršl / Die Kunst von Radovan Hiršl, Nachtschatten Art, Solothurn 2005.
27.Mediala. La Médiala. Медиала, српско, француско и енглеско издање књиге са ДВД / Serbian, French and English edition of the book with DVD, ЈП „Службени гласник“, Београд 2006.
28.Сергеј Апарин. Цртежи, скулптуре, слике, Арт Поинт Галлерy, Београд 2006.
29.Душан Лукић, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Приштина 2007.
30.Обрад Б. Јовановић. 30 година рада 1977-2007, Градска галерија, Ужице 2007.
31.Љубинко Кожул. Мансарда бр. 701. Радови 1997–2007 / Љубинко Кожул. Мансард Н◦ 701. Wоркс 1997–2007, УЛУПУДС, Београд 2007.
32.Сотиров. Пријатељи и модели 1946–2007 / Сотиров. Friends and Models 1946–2007, Полиграф, Београд 2007.
33.Сотиров. Приятели и модели 1946-2007. Издател Народна библиотека Димитровград, Београд 2007.
34.Антологија српског сликарства друге половине XX века 4 / Serbian Painting Anthology of the second half of the twentieth century 4, издање  мр Живојин Иванишевић, Београд 2008.
35.Драган Ћирковић, Уметничка галерија „Надежда Петровић”, Чачак 2009.
36.Стварност уметности. Увод у студије реализма, Беокњига, Барти, Београд 2008.
37. Павле Паја Јовановић (1859-1957), приређивач Момчило Моша Тодоровић, “Радионица душе”, Београд 2009, Serbian, English and German text.

Текстови аутора

Дејан Ђорић: Монографија о Паји Јовановићу

У прошлој, години јубилеја сто педесет лета од рођења Паје Јовановића, изишла је једна од највећих наших монографија посвећених сликарству. Књига „Павле Паја Јовановић 1859-1957“ резултат је напора њеног приређивача и издавача галеристе Момчила Моше Тодоровића.

Дејан Ђорић: Одговор на напад на Пају Јовановића у "Политици"

Сведоци смо културног геноцида који спроводе актуелни носиоци власти у култури. Фондови за откуп радова су монополисани па су неке жврљотине у виду цртежа Марине Абрамовић откупљене за пет хиљада евра.
Вероватно смо једина земља у свету у којој водеће институције културе година не раде, наводно због реконструкције. Након што се насрнуло на војску и цркву на ред је дошла српска ликовна традиција. Када се уништи језик, култура и историја једног народа, он више не постоји као такав, без сопственог идентитета постаје стока новог светског поретка.
На то је упозорио још св. Симеон Немања, отац св. Саве. Познаваоци кажу да је у недавној рестаурацији Милешеве наружен лик Белог анђела а вероватно није далеко дан када ћемо затварати наше цркве јер вређају осећења нерелигиозних.

У међувремену, неки од водећих представника савремене културне сцене својски су прионули да сруше ни мање ни више него поверење у Пају Јовановића. Тако је у суботњем „Политикином“ додатку за културу, уметност и науку Марија Дјорђевић, новинарка „Политике“ објавила текст под насловом „Немушта помпа, маркице и бомбоњере“. Цео текст је интониран са несумњивом мржњом према овом, по општем мишљењу највећем српском уметнику. Он очигледно многима смета јер му се не може прикачити епитет кичера, припадника ликовне естраде или национал романтичара. У питању је један од најпознатијих сликара на некадашњој светској сцени, тешко је утврдити који све музеји у свету поседују његова дела.

Дејан Ђорић: Леонид Шејка

Овај есеј је потврдан одговор на питање да ли је Леонид Шејка најзначајнији српски уметник друге половине двадесетог века. Шејка се, на само њему својствен, јединствен начин, уметнички остварио и постао препознатљив и незаменљив на мапи наше културе, али и шире. Дајући одговоре на постављено питање, нисмо обухватили целину Шејкиног стваралаштва, већ само одређене домене ове јединствене појаве у европској култури двадесетог века. Његова аутентична уметност и теоријска мисао на најбољи начин препоручују вертикализам духовне културе Београда или београдски поглед на свет. Виталност, својства и интензитет тог стваралаштва одавно су формирали уже и шире кругове сликара, архитеката, песника, теолога, мислилаца, синеаста, ликовних критичара и историчара уметности надахнутих Шејкиним делом. У питању је традиција, како Оља Ивањицки каже, „магова београдске школе мишљења”. Драгош Калајић каже да је „први пут јавно испољена стваралаштвом Милене Павловић-Барили и од тада карактерише духовну независност или сувереност спрам мена и промена модерне уметности”.

Дејан Ђорић: Ликовна 2009. година

Закључујући плодну ликовну годину каква је била 2009. могли бисмо да применимо различите критеријуме вредновања а основни би могао да буде подела на изложбе које нису смеле ни да се догоде и оне којима дајемо предност.

ЛЕОНИД ШЕЈКА
Поглед у књигу
ЛЕОНИД ШЕЈКА
Двојезична монографија Леонид Шејка, на српском и енглеском језику, посвећена је једном од наших најзначајнијих сликара друге половине 20. века, оснивачу и главном теоретичару групе Медиала. Oд предговора до библиографије, преко главне студије, репродукција и документарних фотографија, монографија одише искуствима Шејкиног драматичног живота и медиалистичких истраживања.  '
приредио Градимир М. Маџаревић
прво издање
2007
22,5 x 32,5 цм
188 стр.
тврд повез
ћирилица/латиница
978-86-7549-704-2
Пуна цена:
5.500,00 ДИН

Цена на сајту:
4.675,00 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.