Од Закона о парничном поступку из 2004, а нарочито од садашњег Закона о парничном поступку, у судској пракси и делу литературе је овладала теза о доследној афирмацији расправног начела, односно становиште да суд нема више никакву одговорност у процесу прикупљања чињеничне грађе. У књизи „Расправно начело у српском парничном поступку“, аутор након исцрпног разматрања догматичких питања, а пре свега терета тврдње и доказивања с једне стране, и судијске дужности питања с друге, као и историјског и историјско-упоредноправног истраживања, обара ову тезу у складу са савременом методологијом права, долазећи до закључка да је важеће начело садашњег српског парничног поступка ‒ ублажено расправно начело.'
прво издање, 2016, 16 х 24 цм, 632 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1982-7