Налазите се | Аутори - Радош Љушић
Радош Љушић
Радош Љушић
Из Википедије, слободне енциклопедије
 
Др Радош Љушић (Исток, 22. новембар 1949) је историчар и универзитетски професор.

Биографија
 
Рођен је 22. новембра 1949. године у Истоку (Косово и Метохија, Србија). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду (1974).
 
За дипломски рад Србија у револуцији 1848. године добио је Октобарску награду града Београда за стручне радове студената. Од 1975. године ради на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.
 
Магистрирао је 1978. године темом Намесништво прве владе кнеза Михаила (1839–1840).
 
Докторску дисертацију Кнежевина Србија (1830–1839) одбранио је 1984. године. Изабран је у звање доцента 1985, ванредног професора 1990, а редовног 1996. године. Професор је на Катедри за Националну историју у новом веку.
 
2003. је изабран за народног посланика у Скупштини Србије на листи Демократске странке Србије.
 
Од 2004. до 2008. године радио као директор Завода за уџбенике и наставна средства.
 
Био је председник Друштва историчара Србије, био је, и сада је члан редакција неколико историјских часописа (Историјски гласник, Историјски часопис, Viminacium, Гласник међуопштинског историјског архива Ваљева), затим Одбора за проучавање Српске револуције и Одбора за 19. век САНУ и уредник је библиотеке „Српски мемоари“ у СКЗ.
2008. године, Радош Љушић је прешао из ДСС-a у Српску напредну странку Томислава Николића.
 
Библиографија
 
Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку. Његова библиографија броји преко четири стотине библиографских јединица, од тога 26 посебних издања:
Србија и ослободилачки покрети на Балкану 1856–1878. Књига I, (1856–1866), Београд, САНУ, 1983, 652 (приредио са Василијем Крестићем);
Кнежевина Србија (1830–1839), Београд, САНУ, 1986, XV + 508;
Лицеј (1838–1863). Зборник докумената, Београд, Универзитет у Београду–Савремена администрација 1988, 713;
Вук Караџић о Српској револуцији, Београд, Горњи Милановац, Књижевне новине–Дечје новине, 1990, 271;
Алимпије Васиљевић, Моје успомене, Београд, СКЗ, 1990, 229, приредио, написао предговор (стр. 19–38) и напомене;
Програми и статути српских политичких странака до 1918, Београд, Књижевне новине, 1991, 514 (са Василијем Крестићем);
Тумачења Српске револуције у историографији 19. и 20. века, Београд, СКЗ, 1992, 132;
Вожд Карађорђе 1–2, Смедеревска Паланка, Београд, Инвест-Експорт, НИУ Војска–Дечје новине, 1993, 304; 1995, 317 (друго допуњено издање – Београд 2000, 313, 315);
Књига о Начертанију. Национални и државни програм Кнежевине Србије (1844), Београд, БИГЗ, 1993, 182;
Србија 19. века. Изборни радови 1–2, НИУ „Војска“, Београд 1994, 1998, 417, 435;
Милан Обреновић, војвода, командант и саветник Рудничке нахије, Горњи Милановац 1995, 174;
Рудничка нахија (1816–1839), Зборник докумената Књажеске канцеларије, Горњи Милановац 1995, 389 (са Аном Самарџић);
Прво намесништво (1839–1840), Београд, Просвета 1995, 179;
Вожд Карађорђе за школу и дом (написао и приредио), Вајат, Београд 1996, 112;
Алекса Симић, Сећања на књаза Милоша, Крагујевац, Горњи Милановац, „Каленић“, Дечје новине, 1997 192;
Кнегиња Љубица, Горњи Милановац, Дечје новине 1997, 205;
Обреновићи и њихов родослов, Горњи Милановац, СО Горњи Милановац и Музеј Рудничко–таковског краја, 1998, 33;
The Obrenovics and their Genealogy, Gornji Milanovac 1998, 33;
Прањани у државним пописним књигама (1820–1867), Горњи Милановац 1998, 196 (предговор написао и приредио за штампу):
Атанаско Михаиловић, црногорски кнез, судија и депутат, Горњи Милановац, Музеј Рудничко–таковског краја 2000, 111;
Љубави српских владара и политичара, Зограф, Ниш 2000, 233 (четири издања);
Историја српске државности, књ. II. Србија и Црна Гора – нововековне српске државе, САНУ, огранак у Новом Саду, Беседа – Бачка епархија, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, Нови Сад 2001, 408;
Карађорђевићи, Фондација Карић, Народна књига, Београд 2001, 167;
Српске династије (у прилогу: Родослови српских династија), Платонеум, Нови Сад 2002, 178, 58 (коаутор Андрија Веселиновић);
Детинци, материце, оци. Радна свеска из историје за VII разред основне школе, Платонеум, Нови Сад 2002, 119;
Идентитет Срба. Радна свеска из историје за III разред гимназије, Платонеум, Нови Сад 2002, 136.
Обрадио је Историју Крагујевачке гимназије од 1833. до 1918. године у Споменици Крагујевачке гимназије, Крагујевац 1989.
Са Радетом Михаљчићем приредио је за штампу, извршио редактуру и написао предговор за Историју Срба Владимира Ћоровића I–III, Београд 1989 (шест издања).
Један од аутора књиге Политические и културные отношения России с югославнскими землями в первой трети XIX века. Документы, Москва, „Наука“ 1997, 383 (Составители: Е. П. Кудрявцева, Г. А. Кузнецова, Р. Люшич, К. К. Миронова, Н. И. Плотникова, В. М. Хевролина, Н. И. Хитрова);
Историја српске културе, Београд, 1995, више издања са преводима на енглески и чешки) и
Официри у високом школству Србије 1804-1918, Београд 2000.
Са својим постдипломцима и докторантима основао је „Удружење за проучавање српске повеснице“ и публиковао је књиге:
Српске политичке генерације (1788–1918), Београд 1998; Перо и повест.
Српско друштво у сећањима, Београд 1999 и Писмо, Београд 2001.
 
Награде
 
За први том књиге Вожд Карађорђе добио је Награду за науку Вукове задужбине (1993),
а за Књигу о Начертанију Октобарску награду града Београда (1994).
Димитрије Давидовић (1789–1838)
Поглед у књигу
Димитрије Давидовић (1789–1838)
 „Давидовић је био човек нових погледа и видика које је посејала Француска револуција, а распршила Наполеонова војска по свој Европи, па стога није остављао равнодушним ни савременике ни животописце.“  Проф. др  Радош Љушић (из Предговора дела) '
прво издање, 2013
15 х 23 цм
200 стр.
тврд повез
ћирилица
ISBN: 978-86-519-1757-1
Пуна цена:
440,00 ДИН

Цена на сајту:
440,00 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
330,00 ДИН
+ (трошкови доставе)