Пуна цена:
2.420,00 ДИН
Цена на сајту:
990,00 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
990,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
Представљена књига
КРАТКА ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКЕ ЕСТЕТИКЕ
13. ФЕБРУАР 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 12. фебруара, представљена je књига Кратка историја византијске естетике Виктора В. Бичкова.
Књига највећег светског стручњака за ову област објављена је у оквиру библиотеке Наука, у Гласниковој Филозофско-теолошкој едицији, коју је покренуо и уређивао покојни проф. др Радован Биговић.
Поред проф. др Ђорђа Трифуновића, који је пре две године предложио Биговићу да, после Бичковљеве студије о естетици црквених отаца, преведе и ово његово делo, о књизи су говорили још и византолог проф. др Радивоје Радић и преводилац дела Наташа Пољак.
„Дело Бичкова незаобилазно је за свакога ко жели да се бави византијском уметношћу, филозофијом, књижевношћу, патристиком“, рекао је Трифуновић, додајући и да је целокупна грађа тако систематизована да читалац може да прати шта се збивало на том плану током једног миленијума.
Он је истакао да је овај драгоцени приручник важан за нас јер се Бичковљево проучавање заснива, поред посебних списа о музици, архитектури или говорништву који су објављивани у то време на Западу, и на делима црквених отаца.
Повезујућу српску традицију са Бичковљевом књигом, Трифуновић је нагласио да су први преводи грчких текстова у средњем веку у Србији била дела о којима говори Бичков.
„Према томе, познавање наше ране књижевне мисли и богословља проистиче баш из ових дела – Григорија Богослова, Василија Великог, Григорија Ниског и Јована Златоустог“, истакао је Трифуновић.
Радић је констатовао како уважени руски аутор полази од тезе да се Византија током свог постојања мењала, па је, за разлику од уобичајене поделе на рану, средњу и позну Византију, тај развој разврстао у пет корпуса.
„Бичков показује још једном да и после Византије постоји Византија, јер ова моћна држава и даље шаље своје одсјаје, па се њена естетика уградила и у неке покрете у 20. веку“, нагласио је Радић.
Наташа Пољак, теолог по професији, рекла је да је превођење ове књиге био до сада њен највећи изазов.
Седамдесетједногодишњи Бичков се поред естетике бави теоријом и историјом уметности и културологије, а подручја његових научних интересовања јесу византијска средњовековна руска религијска естетика и феноменологија савремене уметности. Начелник је сектора естетике Института за философију Руске академије наука, члан Међународне асоцијације естетичара, Асоцијације теоретичара уметности Русије и Московског савеза уметника.
Разрадио је савремену теорију естетичког искуства и увео у савремену науку историју православне естетике од раних црквених отаца до XX века. Аутор је више од 500 научних радова објављених у различитим земљама света, међу којима су 34 монографије, а аутор је и низа научних пројеката реализованих на основу руских и међународних конкурса.
Представљена ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ Радослава Ђокића
10. Април 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 9. априла, представљено је тротомно дело Историја естетике, Радослава Ђокића.
Гласник је 2008. објавио прва два тома Историје естетике, а недавно је изашао и трећи том ове капиталне студије. Историја античке естетике предмет је изучавања првог тома, док у другом Ђокић разматра повест хеленистичке естетике. У трећем тому, аутор се бави естетиком средњовековног доба. Природно, започиње испитивањем естетике Библије, која је доминирала у том раздобљу.
О делу су говорили Мишко Шуваковић, Лука Прошић и аутор.
Према Шуваковићевим речима, Ђокић је започео јединствени подухват у нашој култури, у којој су до данас синтетичка дела историје естетике од античких времена до новог доба писана под непосредним диктатом марксистичке филозофије. Недостатак потребне литературе на српском језику, приметио је Шуваковић, приморао је аутора да се врати изворној литератури, чиме су обезбеђене поузданост података и могућност да се у новој књизи преиспитају сви историјски аспекти наратива естетике.
Ђокићев рад је, оценио је Шуваковић, систематично, готово енциклопедијско дело. Аутор је успешно реконструисао естетику периода пре 18. века, у којем је та грана филозофије установљена.
Шуваковић је истакао да је у трећем тому наглашен однос хришћанства према постулатима естетског. Додао је да се Ђокићева књига може позиционирати између радова Виктора В. Бичкова и Умберта Ека, који се баве естетиком православног Истока и католичког Запада.
Говорећи о Ђокићевој књизи, Прошић је истакао да је аутор попунио велику празнину у нашој филозофској литератури, бавећи се, на модеран начин, историјом естетике, пре свега оне у периоду средњег века, која је код нас била потпуно занемарена после Другог светског рата. Приметио је, такође, да је аутор показао одмереност и велику објективност, не подлежући искушењу да, према личном афинитету, неким естетичарима дâ много више простора него другима. Прошић је донекле замерио Ђокићу што се није осврнуо на српске ауторе који се баве византијском естетиком, додајући да су, нажалост, извори из те области изузетно оскудни.
Ђокић је изјавио да се тренутно бави историјом естетике проторенесансе и најавио да ће том периоду бити посвећен наредни, четврти том Историје естетике.