Студија
посвећена утврђеним вредностима традиционалне куће брвнаре са простора
златиборске висоравни настала је као плод посвећених теренских истраживања и
свеобухватног проучавања расположивих извора – архивске грађе, домаће и стране
стручне литературе. У својој потрази за „последњим браничима златиборске
баштине“ аутор убицира и описује преостале (мање или више очуване)
репрезентативне примерке народног градитељства у златиборским селима, указује
на значај материјалне и усмене баштине и кроз аутентична казивања наследника,
ученика и следбеника, Осаћана и Златибораца, оживљава присуство прекодринских
мајстора у рујанском крају, њихов допринос златиборском неимарству и њихов
заједнички горштачки дух. Поред избора места за градњу, неимарских принципа и
искустава преношених с колена на колено, обреда и обичаја везаних за градњу,
Милосављевић анализира и организацију унутарњег простора куће, њену вертикалну
поделу и хоризонтални развој, поларитет подрумског и таванског простора. Одавно
напуштене, зарасле у шибље и коров, последње сачуване златиборске брвнаре стоје
као сведочанство из кога се и
данас могу прочитати драгоцене поруке упућене истраживачима традиционалног
градитељства, али и новим градитељима спремним да на традиционалним решењима
заснују пропорцијски склад и квалитетна конструктивна решења модерних здања
будућности.
Зорица Златић Ивковић
Студиозно
компонована, богато илустрована монографија Драгише Милосављевића, најплоднијег
савременог истраживача градитељског наслеђа западне Србије, проистекла из темељитог
проучавања релевантних споменика народног неимарства златиборског краја, баца
ново светло на ову тему. Примере вернакуларне архитектуре сагледава у ширем,
регионалном контексту, осврћући се и на рецепцију златиборских брвнара у
стручној јавности Европе и света, указује на њихове митске и симболичке
вредности, предочава принципе којима су се неимари руководили при градњи,
анализира услове, материјале и методе грађења, наглашавајући при свему томе
духовне и емоционалне слојеве који се таложе и издижу из простора и времена
једне аутентичне градитељске традиције. Слојевито, аналитично и фактографски
заокружено излагање,
базирано на методолошки утемељеним закључцима обогаћеним ангажованим
опсервацијама и надахнутим пасажима, плодан је подстицај за даља истраживања
ове недовољно познате и у Србији неправедно запостављене проблематике.
Проф. др Александар Кадијевић