Налазите се | БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА | Колекција ДЕЛА СРПСКИХ ПИСАЦА
ГРОМОБРАН СВЕМИРА / ГОЧ ГОРИ
ГРОМОБРАН СВЕМИРА / ГОЧ ГОРИ Приче и путописи из Југославије
књига 13, приредио Гојко Тешић, саиздаваштво са Заводом за уџбенике, прво издање, 2015, 14,5 х 22 цм, 578 стр., тврд повез, ћирилица, ISBN 978-86-519-1375-7
Пуна цена:
2.200,00 ДИН

Цена на сајту:
1.870,00 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
1.650,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

Књигу чине три групе текстова. Прва презентује преостале приче из Винаверовог приповедачког опуса (јер су Приче које су изгубиле равнотежу у Раним радовима), а насловљена је према причи „Громобран Свемира“ (из истоимене књиге). Друга је „Гоч гори. Једна југословенска симфонија“, а чине је путописи и репортаже с простора бивше Југославије. Трећи блок под насловом „Медитеран“ чине два сегмента: „Коначна Венеција“ и „Излет по Јадранском и Средоземном мору“. Медитеранске теме у Винаверовом случају указују на изузетан путописни рукопис који нам сведочи о писцу-полихистору, сувереном зналцу свега онога што чини идентитет уметности и култура средина/пространстава кроз која путује. Неко ће се запитати откуд путописи о Медитерану у овој књизи. Једноставно, медитерански дух је важан чинилац у стварању културних модела и у југословенском контексту.

Путопис у извесном смислу и јесте историја, или бар документ на основу кога се може обликовати културноисторијски контекст. Два слоја/блока ове необичне Винаверове целине – „Гоч гори. Једна југословенска симфонија“ и „Медитеран“ – и јесу текстови на основу којих се може ре-конструисати културни образац средина које је путописац походио. Винаверови путописи су, неспорно, и сведочанства о његовим уметничким ходочашћима.

Трослојна структура књигу Громобран Свемира – Гоч гори, у извесном смислу, чини разнотоном, разноликом, али је она и документ о два типа прозног рукописа Станислава Винавера. Мањи сегмент чине тзв. приче – али вишеструко је важан јер још убедљивије указује на аутопоетички пројекат тзв. прича које су изгубиле равнотежу. Ипак, већи део ове Винаверове књиге путописног је карактера – али и у тим текстовима Винавер је стваралац који се на само себи својствен начин поиграва са жанром (нпр. политичке репортаже о изборима у Босни, путешествије кроз Црну Гору). Ипак, ваља указати на чињеницу да поетски путописи сведоче о Винаверовом изузетном мајсторству (опис Плитвичких језера, Крка, Дубровника, потом са путовања Јадраном и Средоземљем) – јер су они и својеврсни винаверовски есеји које је поезија обојила јарким бојама и снажним емотивним усхићењима те тако прерастају у апотеозу лепотама које се најчешће „дешавају“, остварују на незаборавним путовањима по просторима култура и уметности (јер Винавера та димензија заправо највише и привлачи). И отуда је у скоро сваком путопису уметничка чињеница, ма које врсте била, у првоме плану његовог интересовања. Путовања по различитим слојевима култура и уметности јесу она страст која Винавера с разлогом ставља у први план модерног српског путописа.

Дела Станислава Винавера добитник су Специјалне награде на 21. Међународном салону књига у Новом Саду.
Делима Станислава Винавера
додељена је Награда за најбољи издавачки подухват на 10. Међународном сајму књига у Подгорици.

Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.