Налазите се | БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА | Едиција ПУБЛИКУС
РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ
Поглед у књигу
РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ
Превео Лазар Мацура
прво издање, 2012
14 х 20 цм, 216 стр.
броширан повез
латиница
ISBN: 978-86-519-1558-4
Пуна цена:
880,00 ДИН

Цена на сајту:
220,00 ДИН + (трошкови доставе)

Акцијска цена:
220,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРОДАЈИ КЊИГА НА САЈТУ И АКТУЕЛНИМ АКЦИЈАМА
Цена за чланове клуба са попустом:
220,00 ДИН
+ (трошкови доставе)

Књига је настала на основу педесетак сусрета британског дипломате са Слободаном Милошевићем, између 1994. и 1997, али садржи и анализу догађаја до 1999, попут Косовске кризе и конференције у Рамбујеу.

Ајвор Ентони Робертс је aктуелни је председник Тринити колеџа у Оксфорду. Дипломирао је и магистрирао на Оксфорду, на одсеку за модерне језике. Исте године се прикључио Форин офису као трећи секретар, одакле га шаљу на студије арапског језика у Либану. Париз је прва станица у његовој дипломатској каријери, касније и Луксембург. По повратку у Лондон, предводио је сектор за Балкан при Форин офису, западно-европски одсек (Немачка), а потом и одсек за европске интеграције. Пре доласка у Београд 1994. био је министар у британској амбасади у Мадриду. Током службовања у Београду водио је преговоре у име међународних представника (Дејвида Овена и Карла Билта) са представницима југословенских власти и босанских Срба. Пре него је отишао у дипломатску пензију, службовао је у Ирској и Италији. Председник је борда краљевског колеџа у Мадриду, већа британске школе у Риму и члан међународног саветодавног борда Независне новинске и медијске групе са седиштем у Даблину.





Гласник угостио Ајвора Робертса
25. Октобар 2012.
 
У среду,24. октобра, четвртог дана актуелног Сајма књига у Београду, гост Гласника био је некадашњи амбасадор Велике Британије у тадашњој Југославији Сер Ајвор Робертс који је у сали„Слободан Селенић“ представио своју књигу – Разговори с Милошевићем која се недавно појавила у издању Гласника.
 
Гласникова представница за односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић је том приликом подсетила на биографију и репутацију аутора, оценивши да су његове опсервације резултат погледа споља са једне, али дубоког унутрашњег разумевања наших проблема и дешавања у последње две и по деценије са друге стране.
 
Директор Гласниковог Издаваштва редакције књига и часописа Петар Арбутина, који је уједно и уредник ове књиге, оценио је да је реч о литератури која покушава да разреши неке недоумице које су још увек актуелне,а којих често нисмо свесни. Такође је констатовао да је књига написана на начин који омогућава повезивање важних чињеница како би догађаји које аутор описује били у потпуности разумљиви.
 
„Књига заокружује један период, али и наговештава кулминацију догађаја којој данас присуствујемо“, истакао је Арбутина.
 
Робертс је напоменуо да су поједини делови књиге, као и сама идеја о њеном објављивању,настали још 1997, одмах након његовог одласка из Србије, али да Министарство иностраних послова Велике Британије није подржало ту идеју све док је он био активан дипломата.
 
„Недуго по мом одласку из Београда, а пре одласка на службу у Даблин, док су сећања и утисци били још свежи, настао је и први нацрт књиге – никад, међутим, нисам сазнао који је био прави разлог за одлуку да се не дозволи објављивање књиге онда када је и интересовање за Балкан било на врхунцу“, рекао је он напоменувши да је дозволу за објављивање добио тек 2006, када се повукао из дипломатије и постао директор једног колеџа у Оксфорду. Како је тада радио на једној другој књизи, Разговорима с Милошевићемвратио се тек недавно, након интервјуа са једним новинаром Политике. Тада је књигу прерадио и допунио, додавши кризу на Косову,конференцију у Рамбујеу и последице тих догађаја.
 
Робертс је указао на то да је књига добила назив прилагођавањем наслова познате књиге Разговори са Стаљином Милована Ђиласа,оценивши да постоје застрашујуће сличности између мрачног света Стаљинове Москве и Кремља са Милошевићевом Србијом.
 
„Бављење диктаторима и аутократама никада није лако, али зато постоје поруке које се морају извући из преговарања са онима који никоме не полажу рачуне и који не трпе неслагање људи у свом окружењу“, објаснио је он.
 
Робертс је нагласио и да је важно признати да је и сама међународна заједница у многим случајевима била крива за поступке који су само додатно погоршали ситуацију, на шта је у књизи посвећена посебна пажња. Бивши амбасадор је рекао и да је постојао кратак период наде када је потписан споразум о образовању између Милошевића и Ругове, али се он показао као недоношче пошто су обе стране имале неразумне захтеве. И тада долази до погоршања ситуације и шараде од конференције у Рамбујеу.
 
„Покушао сам да анализирам како је допуштено да до тога дође и који су кораци морали бити предузети да се то спречи – мислим да је одговор у томе да је политичка воља била усмерена у другом правцу“, закључио је Робертс.
 
Робертс је рекао да је, анализирајући разлоге који су довели до распада Југославије,понудио размишљања и о наредним корацима.
 
„Док сам анализирао разлоге који су довели до смрти Југославије понудио сам и размишљања о наредним корацима, узимајући у обзир неуспех Босне и Косова да постану нормалне државе“, истакао је Робертс.
 
Он је,стога, мишљења да је неопходно одржавање новог Берлинског конгреса и ново отварање питања граница на Балкану, без обзира на чињеницу да ће многима бити непријатан.
„За све би било боље да се до овог става дође брзо, као неизбежног корака и без опирања,након 10–15 година застоја и сукоба“, поручио је Робертс.
 
Ајвор Робертс је као амбасадор боравио у Београду од 1994. до 1997. Књига је иницирана његовим бројним сусретима са Слободаном Милошевићем, а аутор у њој износи мишљење које се прилично разликује од званичног Лондона, чије је ставове као амбасадор заступао.
„Без обзира колико је тога већ написано, не постоји много материјала написаног из перспективе некога ко је у небројено много ситуација морао да преговара о текстовима, нацртима споразума, да посредује у комуникацији између министара и председника и да уопштено уведе Милошевића у оквире доброг понашања, што је често значило убеђивање да буде груб и чврст према својим некадашњим заступницима у руководству босанских Срба“, објаснио је Робертс.
 
Гласников штанд четвртог дана Сајма посетио је и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.
 
У четвртак,25. октобра, гошћа Гласника на 57.Међународном београдском сајму књига биће позната пољска слависткиња Магдалена Кох која ће у сали „Борислав Пекић“ представити своју књигу Кад сазремо као култура, док ће на штанду Гласника књигу Види чуда потписивати њени аутори –Светлана Велмар Јанковић, Раша Попов, Градимир Стојковић, Мошо Одаловић, Поп Д.Ђурђев, Весна Алексић и Дејан Алексић.

 

Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.