Мало је људи, као што је Андрија Крешић, који су доживели дубоку старост, а да им животни путеви и интелектуално дело чине тако нераздвојну целину. У осврту на пређени животни пут ни он, а вероватно ни било ко други, ни данас ни сутра неће открити ни противречност, па ни пукотину између праксе његовог живота и вредносног опредељења његовог интелектуалног дела. У променама бар четири режима, у свим турбуленцијама и трагичним збивањима на балканском простору, ретке су личности чији су животни пут и интелектуално дело у пуној сагласности издржали све пробе времена. (Из предговора Божидара Јакшића)