„Равна гора никада није имала било какву скупину манастира, а у физичком погледу чак није ни планина. Ако се посматра само рељеф, Равна гора представља не превише широку зараван планине Сувобор, која по свом физичком облику и положају није доминантна ни у односу на венац Подрињско-ваљевских планина којима припада, ни у односу на оближњи Рудник, нити на већину планина у окружењу. Ни сам назив Равна гора није везан само за ову локацију. Тај топоним чест је на многим планинама насељеним јужнословенским становништвом. Ипак, сам појам Равна гора у савременој српској јавности има улогу и значај својеврсног митског места. (...) Али, шта је заправо Равна гора? Одговор на ово питање мора се потражити у географији и историји планине Сувобор. Површински изглед неког предела обухвата како физичку средину, тако и многе промене које је унео човек у борби за опстанак у настојању да унапреди материјалне и културне услове живота, при чему се истраживања своде на анализу три главна питања: природне средине, простора и људских насеља.“
Милош Тимотијевић