Kњига се односи на пределе у
југоисточном делу Србије, у којем живи највећи део бугарске националне мањине у
Србији. У њој се после Предговора приређивача, у коме су дате биографије аутора
студија, садашња демографска ситуација на овом простору и преглед литературе
(стр. 7–46), доносе следеће студије:
1. Риста Т. Николић – Власина и Крајиште (објављено 1912),
стр. 47–494.2. Тихомир Р. Ђорђевић – У Трну (објављено 1897), стр.
495–508.3. Јован Ердељановић – С избора у власинском крају (1908),
стр. 509–536.4. Јован М. Поповић – Црна Трава (1914), стр. 537–548.5. Јован Хаџи-Васиљевић – Цариброд и Босилеград (1924), стр.
549–564.6. Йордан Захаревъ – Кюстендислко краище (1918), стр.
565–1298.
Најзначајније су свакако студије
Ристе Т. Николића и Јордана Захаријева, који су овај простор истражили у
размаку од непуне деценије. Николић је обрадио 97 данашњих насеља од којих се
66 данас налази у Србији, а 31 у Бугарској, док је Захаријев обрадио 57 насеља:
34 у Србији и 23 у Бугарској. Треба напоменути да су 20 насеља обрадила оба
аутора, што даје могућност читаоцу да врши поређења.
Обрађена насеља у Србији данас
припадају општинама: Црна Трава – 25 насеља (Бајинци, Банковци, Бистрица, Брод,
Вус, Горње Гаре, Градска, Дарковце, Добро Поље, Златанце, Јабуковик, Јовановце,
Кална, Криви Дел, Крстићево, Млачиште, Обрадовце, Острозуб, Павличина, Преслап, Рајчетине,
Рупље, Састав Река, Црна Трава и Чука), Босилеград – 37 (Барје, Белут, Бистар,
Босилеград, Бранковци, Бресница, Буцељево, Гложје, Горња Лисина, Горња Љубата,
Горња Ржана, Горње Тламино, Грујинци, Доганица, Доња Лисина, Доња Љубата, Доња
Ржана, Доње Тламино, Дукат, Зли Дол,
Извор, Јарешник, Милевци, Млекоминци,
Мусуљ, Назарица, Паралово, Плоча,
Радичевци, Рајчиловци, Ресен, Рибарци, Рикачево и Црноштица), Сурдулица – 16
(Горње и Доње Балтијанце, Биљаница, Битврђа, Божица, Власина Округлица, Власина
Рид, Власина Стојковићева, Вучаделце, Горње Романовце, Колуница, Млађинце, Ново
Село, Паља, Топли До, Топли Дол и Ћурковица), Власотинце – 8 (Алексине, Горњи
Орах, Добровиш, Доње Гаре, Јаковљево, Пржојне, Страњево и Тегошница) и Бабушница
4 (Лесковица, Радосин, Раков Дол и Црвена Јабука). У студијама Ристе Николића и
Јордана Захаријева посебно је обрађено 49 насеља која се данас налазе у
Бугарској. У области Ћустендил 25 насеља, од којих четири припадају општини
Ћустендил: Горње Ујно, Доње Ујно, Полетинци и Раненци, а 21 општини Трекљано:
Базовица, Габрешевци, Горњи Коритен, Горње Кобиље, Добри Дол, Доњи Коритен,
Доње Кобиље, Драголевци, Драгојчинци, Злогош, Киселица, Левчевци, Косово,
Метохија, Побијени камен, Сушица, Трекљано, Уши, Царица, Чешљанци и Шатковица.
У области Перник обрађено је 24 насеља, од којих четири припадају општини
Брезник: Банишор, Гигинци, Горња Секирна и Кошарево, општини Земен 7: Горња
Врапча, Горња Глоговица, Дивља, Доња Врапча, Јелов До, Одраница и Смиров До, општини
Трн 11: Вирдар, Горња Мелна, Горочевци, Доња Глоговица, Доња Мелна, Доћовци,
Дуга Лука, Кшле, Лева Река, Пенћовци и Шипковица, а по једно припада општинама
Ковачевци – насеље Сиришник, и Перник – насеље Батановци.