Гласник је у понедељак, 21. октобра, на 64. Међународном београдском сајму књига, организовао и те како занимљив програм, у оквиру којег је представио два истински вредна издања. 
Најпре је у преподневним часовима, у сали „Борислав Пекић“, представљена књига О БУДУЋНОСТИ лорда Мартина Риса, награђена признањем „Фајненшaл тајмса“.
Уз уживо укључење аутора, о књизи и темама које она обрађује, а које су део изазова савременог света, осим њега говорили су Јелена Триван, директор и главни и одговорни уредник Службеног гласника, и Коста Живановић, бивши студент Универзитета у Кембриџу, који је овде био у улози модератора.
Књига је остварила светски успех захваљујући темама које се на популаран начин баве будућношћу човечанства, вештачком интелигенцијом, климатским променама и животом ван планете Земље. Мартин Рис, британски космолог и астрофизичар, професор је на Универзитету у Кембриџу, члан Дома лордова, званични краљевски астроном и саветник владе и Ватикана, а пре свега један од најутицајнијих научника на свету. За свој рад и дело награђен је најпрестижнијим друштвеним и научним признањима широм света.
Рис је у свом обраћању српској публици истакао колико у савременом свету наука може бити злоупотребљена у сврху уништења планете уместо њеног напретка. Такође, аутор је у видео-укључењу говорио и о томе колико су роботи корисни за помоћ људима у областима у којима недостаје радне снаге, али „никако као замена за људску радну снагу“. Он је такође додао да вештачка интелигенција свакако није застрашујућа далека будућност, већ важан сегмент појединих индустрија, и то већ данас. Рис сматра да је заштита људске радне снаге могућа кроз високо опорезивање коришћења вештачке интелигенције и промену система образовања, стратешким улагањем у њега и у занимања која ће у будућности „нестати“.
„Посао научника је да упозори јавност на опасности, а посао јавности да изврши притисак на политичаре да спрече све опасности од сајбер криминала до биохемијског оружја“, закључио је лорд Рис.
Потом је после подне, такође у сали „Борислав Пекић“, представљена књига МАЛАПАРТЕ Мауриција Сере, савременог италијанског писца и дипломате, о којој су, осим аутора, говорили Бранко Кукић, уредник издања, и наш познати књижевник Светислав Басара.
Маурицио Сера је добитник је важних интернационалних књижевних награда, попут Гонкурове награде за биографију 2011. године (Le prix Goncourt), и то управо за књигу о Малапартеу. Намера аутора била је да се у овом делу одбаце стереотипи о Малапартеу и покаже лична доследност и модерност овог пророчког тумача декадентности Европе у суочавању с новим глобалним силама и идеологијама масе.
Кукић је констатовао да је Малапарте заправо прави одраз 20. века, најинтересантнијег и најужаснијег века са напредним и назадним идејама. „Он је био личност која није хтела да се изразито везује за неку идеологију“, оценио је он. 
Басара је пак истакао да је Малапарте био паметан због тога што историју (рат) није посматрао као борбу добра и зла, већ као борбу између два зла. „Многи су му замерали и погрешно приписивали безосећајност“, казао је Басара, такође напоменувши да је Сера успео на један маестралан начин да нам пружи увид у живот Малапартеа, увид у Италију и историју која није црно-бела. 
„Препоручујем ову књигу свима који желе да науче нешто о прошлости, а како би могли да сагледају актуелну стварност“, нагласио је он.
Сера је, говорећи о Малапартеу, напоменуо да је он постао представник једне генерације и стога неко ко носи одговорност. „Зашто је само он одговоран, заправо је питање које сам поставио себи кад сам одлучио да напишем књигу“, рекао је он, запазивши такође и то да је Малапарте „био аскета, вук самотњак и старински каваљер, који је волео да живи у историји и који није могао да пише ако није полазио од историје“.
На питање Петра Арбутине да ли и колико Сера сматра да је Малапарте пророк садашње Европе, аутор је навео три разлога зашто он то јесте, а то су: „естетска способност, ескапистичка литература и стављање човека у примат његовог живота – нови хуманизам“.
Гласников сајамски програм наставља се у уторак, 22. октобра, када ће у сали „Васко Попа“, с почетком у 11 сати, бити представљена књига МАЏИДОВЕ ПРИЧЕ Хушанга Морадија Керманија, истакнутог иранског писца за децу и младе, који је у Ирану 2005. изабран за „личност свих времена“ у области литературе за децу и омладину.
О овој књизи ће, осим аутора, говорити и Махди Ширази, директор Културног центра И. Р. Иран, Петар В. Арбутина, уредник и директор Гласниковог Сектора за издавање књига, и Александар Драговић, преводилац издања.

Добро дошли!