У уторак 18. септембра, у књижари „Геца Кон“, представљена је књига МАКС Маркуса Ортса у преводу Маје Анастасијевић. О књизи су говориле преводитељка Дринка Гојковић и књижевница Љубица Арсић.
„Ово је једна необично добро преведена књига, која је врло компликована по структури, лексици, ритму, по свим литерарним особинама које налазите код јако добрих писаца“, рекла је на почетку Дринка Гојковић. „Маја Анастасијевић је то све веома добро превела на наш језик па је право задовољство читати књигу. Она се креће између немачког и српског са лакоћом и ви као резултат добијате лакоћу читања и апсорпцију онога што књига носи. Књига је компликована, и све друго само не романсирана биографија, састављена од безбројних нити, јако интелигентно компонована“, закључује она.
Књижевница Љубица Арсић рекла је да увек размишља о томе шта остаје после читања. „Први утисак је био та личност Макса Ернста као једног од последњих уметника који живе за своју уметност, који су некако судбински повезани са оним што стварају“, открива она. „Макс живи ту своју ликовну поетику и у ствари његов живот је његова уметност и његова уметност је његов живот“, тврди Љубица Арсић и каже да се овде, у књизи, сагледава да он никад не изневерава себе, чак и по цену неког малограђанског размишљања о срећи, о задовољству и мирној породици, шта добија и шта губи... Други утисак је да се поглавља нижу обележена женама које су биле његове партнерке и занимљиво је да су у књизи дата два концепта виђења света, женског и мушког, приметила је књижевница и истакла да те жене нису случајно његови пратиоци, већ оне провоцирају карактеристике времена. „Књига је јака слика епохе, слика Европе која је врло савремена, без обзира на то што говори о самом почетку века, која показује да уметник не живи само историју већ и да историја њега формира“, закључује Љубица.