У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 11. децембра, представљена је књига МИТ О НЕПРИЈАТЕЉУ Антисемитизам Димитрија Љотића аутора Дарка Гавриловића.
О књизи су, осим аутора, говорили Александар Стојановић, научни сарадник Института за новију историју Србије, Предраг Ј. Марковић, научни саветник на Институту за савремену историју, и Борисав Челиковић, уредник издања.
Челиковић је истакао да наслов и тематика књиге довољно говоре о разлозима за њено објављивање, приметивши да код нас готово и да не постојe озбиљнијe студијe написане о Димитрије Љотићу и покрету „Збор“, чији оснивач је он био.
„Историчари стога имају обавезу и тежак посао да се баве овом темом и не дозволе да она буде препуштена дневној политици“, нагласио је он акцентујући значај обраде ове теме с научног аспекта. „Ово није биографија Димитрија Љотића, већ студија о једном аспекту његове идеологије“, објаснио је Челиковић.
Стојановић је оценио да је реч о важној књизи која доноси бројна нова сазнања, а заснована је на поузданим и разноврсним изворима.
„Ово је заправо прва књига која разобличава мит о Димитрију Љотићу као посвећеном хришћанину и добром сину наше православне цркве“, запазио је он.
Марковић је констатовао да је ово књига која је значајна и из угла опште атмосфере у друштву, јер је о Љотићу посебно важно говорити данас, када се, како је приметио, неретко покушава оспорити важност антифашизма на овим просторима.
„То је студија о једном важном аспекту Љотићеве идеологије, која показује да је инсистирање на његовом десничарском идеализму сасвим погрешно имајући у виду степен издаје овог покрета, који превазилази све сличне примере у историји нашег народа“, истакао је он додајући да су Љотић и његови следбеници били љубимци нацистичке Немачке, док је сам Димитрије Љотић показивао отворено дивљење према Адолфу Хитлеру. „То је једна бизарна издајничка структура, опортунисти рата, који су и те како имали користи од свог колаборационизма, али је на срећу њихов утицај на збивања био мали, премда плаши спремност да им се такво понашање опрости јер су били антикомунисти и, наводно, искрени хришћани“, казао је Марковић.
Гавриловић је најпре нагласио да посао историчара управо јесте у томе да се осветљавају овакве „маглине“ и да историју треба оставити историчарима, јер једино тако можемо превазићи и постојеће разлике у мишљењима и сукобе из прошлости и избећи развијање политичких митова који имају негативне последице.
„Љотић је искрено веровао у апокалиптични сценарио и у то да се мора изабрати страна, а да добро представљају Хитлер и нацистичка Немачка, који ће на крају победити, па ће и Србија, ако их буде следила, дочекати светлу будућност, док је као највећег непријатеља видео Јевреје“, објаснио је он подсетивши на то да је Љотић био искрен и веран савезник нациста све до своје смрти.
Реч је о првој књизи о Димитрију Љотићу и његовом покрету коју је написао историчар. Овај рукопис је награђен у децембру 2017, на 61. конкурсу Савеза јеврејских општина Србије за радове с јеврејском тематиком. Будући да су он и његови следбеници били колаборационисти, доживели су осуду и суђено им је након Другог светског рата. С распадом СФРЈ, Љотићеви следбеници, међутим, штампају књиге изразито антисемитског садржаја. Ова књига не би требало да остане само подсетник широј читалачкој публици на зло фашистичких и екстремно десничарских идеологија већ и да послужи као врело документованих чињеница онима који би једном могли да се судским процесом супротставе рехабилитацији фашизма у Србији.