У атријуму Народног музеја 6. септембра представљена је књига Право ликовних уметности Драгана З. Милића
На промоцији књиге говорили су Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига, Мијодраг Радојевић, уредник Правне библиотеке, Марио Лукиновић, рецензент и аутор Драган З. Милић.
Користећи знања из више научних области, као и различитих области права, аутор је у овој књизи представио комплексан однос (ликовне) уметности и права. У књизи су обрађене теме као што су ауторско право над уметничким делом, правни аспекти умножавања уметничког дела, утицај нових технологија на уметничко дело, промет оригиналних примерака уметничких дела и утврђивање њихове аутентичности, осигурање уметничких дела, уметничка дела са својством културног добра, слобода уметничког изражавања. Иако се ради о стручној монографији, књига је написана тако да заокупља пажњу јер је илустрована примерима, домаћом и страном судском праксом.
„Да је Драган Милић у својој књизи Право ликовних уметности само отворио један широк спектар терминологије која дефинише и објективизује све оно што би право уметности уопште било, учинио би велики посао. Међутим, он је раширио свој дијапазон, и усуђујем се да кажем, отворио нови аспект истраживања – и што је можда важније, разумевања јер уметност у томе свему еволуира“, рекао је Петар В. Арбутина.
„Ово је књига о уметности, али из посебног угла. Уметност нам помаже да разумемо време у коме живимо и свет који нас окружује, историју, културу, али је уметност и важна економска активност. Право је ту да, на неки начин, уреди правила ове активности“, истиче уредник. Објављивање монографије Право ликовне уметности представља пионирски корак у правном издаваштву у корист, пре свега, учесницима у правном промету уметничких дела“, закључио је Миодраг Радојевић.
Рецензент проф. Лукиновић примећује да је Књига адвоката Драгана Милића изузетно корисно штиво и додаје: „Широки круг читалачке јавности имаће мноштво бенефита од ње, пре свега они који се баве ликовном уметношћу али и они које интересује право интелектуалне својине и посебно ауторско право.“ Он истиче да је посебан квалитет овог издања и мноштво студија случајева који преносе право из упоредно правне праксе и значајно нам одсликавају како то заправо изгледа у пракси. Наша пракса је у том домену сужена, што је и логично за читав свет, а колега је посегнуо за најбољим и најрепрезентативнијим примерима што олакшава читање и разумевање такве материје, али и свима који се баве стручније даје упутства за даље деловање, закључује Лукиновић.
Аутор открива да је монографија настала из потребе да се ликовна уметност и уметничка дела сагледају из једног другог угла какав су правна наука, теорија, пракса и регулатива. „Због тога је писање монографије било врло инспиративно за мене – био сам у прилици да и сам много научим. Сабрао сам многе аспекте права, различите правне гране, односно био сам у могућности да упознам страну судску праксу, првенствено америчку, пошто је Њујорк центар културе и промета уметничких дела и они имају најразвијеније случајеве по којима су познати“, приметио је. „Верујем да свако ко се бави правом, поготово правом интелектуалне својине и прометом уметничких дела, може много тога да научи, односно надогради своје знање читајући ову књигу, као што сам и ја сам док сам је писао“, закључује Драган З. Милић.
Право ликовних уметности није намењено само правницима, већ и уметницима, стручњацима у култури, галеристима, трговцима уметнинама и антиквитетима, колекционарима и љубитељима уметничких дела уопште.