У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 5. марта, представљена је књига ТИТОВ ТАЈНИ ИМПЕРИЈ Дениса Куљиша и Вилијама Клингера.
О књизи је, осим аутора Куљиша, говорио и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Ово је друга књига о Титу коју је Куљиш писао заједно с Клингером, који је у међувремену преминуо, а претходна је изашла под називом ТИТО: НЕИСПРИЧАНЕ ПРИЧЕ. Вилијам Клингер (William Klinger) био је перспективни хрватски историчар, који је, нажалост, у својој 43. години, убијен у Њујорку.
Арбутина је подсетио на чињеницу да су на истом месту представљене и бројне друге Гласникове књиге о Титу, свака на свој начин важна и посвећена његовом лику и делу из специфичног угла, али да је ова можда и најкомплетнија и најбитнија. Он је Тита назвао „најтоталитарнијим владаром у новијој историји Балкана“, а ову књигу драгоценом, јер дубински осветљава метод његове власти.
„Тито је одавно и својеврсна поп-икона, а ова књига његову личност приказује из перспективе тога како један такав карактер може да изгради одређени, и те како ауторитативан тип власти и које су његове даље рефлексије“, навео је он, уједно констатујући да је стога одредница „постмодерни Тито“, коју у поговору ове књиге користи Радивоје Цветичанин, можда и најбољи избор да се опише на који је начин Тито представљен, сагледан и тумачен у овој књизи, у целој својој комплексности.
Куљиш је казао да су имали срећу да се домогну стенограма и Титових нелекторисаних писама која је писао руком, јер се ту, како је рекао, види и то „колико је он мало образован, скоро неписмен, јер су му текстови пуни језичких грешака“.
„Након Титове смрти много се писало и говорило о њему, али се то, пре свега, чинило кроз призму приче о Југославији и дешавањима у вези с њом, док је његова личност остала у другом плану, мало истражена, иако се о томе одавно може слободно говорити“, нагласио је он признајући, такође, и то да је ова тема свесно одабрана као она која је и даље глобално најзанимљивија када је реч о личностима и дешавањима на овом простору.
Куљиш је истакао да је више него очигледно то да је Тито био интелектуално лимитирана личност, али и да је неспорно поседовао својеврсни, интуитивни политички гениј, па је, као технолог власти, увек тежио ка томе да друге довуче на свој терен и ту их порази.
„Из тог разлога је често мењао блиске сараднике плашећи се сваког ко би потенцијално могао да угрози његову позицију, јер је тежио несмењивости, чак и томе да и након смрти утиче на то како ће се вршити власт и доносити одлуке, што показује и начин уређења у том периоду“, казао је Куљиш.
Он је на крају истакао и то да вредност књиге лежи у томе што је настала на изворним подацима а не на интерпретативним изворима и тумачењима, а да је кључ у истраживању и анализи био Архив Југославије у Београду.