У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 26. фебруара, представљена је књига ГОРШТАЧКА ЕЛЕГИЈА Мемоари о породици и култури у кризи Џ. Д. Ванса.

О књизи су говорили Милан Ђурић, преводилац издања, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

О књизи je аутор написао да је „истинита прича о његовом животу“ и да је пише јер жели „да људи знају какав је осећај готово дићи руке од себе и зашто бисте то могли да учините“. „Хоћу да разумеју ’амерички сан’ какав смо доживели моја породица и ја“ записао је аутор између осталог.

Арбутина се осврнуо на садржај књиге и њену популарност у САД, констатујући да су они у директној вези.

„Иако Гласник прати глас да није издавач хит књига, ово је управо једна таква књига, и то у глобалном смислу, али она уједно задовољава и естетске и професионалне критеријуме које ми иначе следимо, што се иначе не може рећи за многе самопроглашене књижевне хитове код нас“, казао је он.

Значај ове књиге, према мишљењу Арбутине, јесте у томе што је аутентична и што се критички односи према ситуацији у САД, показујући како се мењају људи када се промене услови живота око њих. Ванс, како је он објаснио, кроз аутобиографски ход пише о глобалном контексту живота у једном делу САД; о једном рудименту живота, али и о променама и духовној и друштвеној беди које се неминовно потом појављују у таквим околностима.

„Промена економске парадигме и немогућност људи да се томе прилагоде воде сукобу онтолошког – људског и економског, чинећи векторе пропасти све видљивијим“, истакао је он.

Уредник Арбутина је такође навео да Ванс у својој књизи песимистично гледа на развој актуелних трендова у САД и не нуди решење, иако је он један о ретких који су успели да се „отргну од бујице“, али да и њега, како сам признаје, и даље муче демони прошлости.

„Ово је заправо књига какву би и неко од наших аутора требало да напише“, запазио је он, уједно посебно похваливши превод издања, који је прилагођен нашем контексту и разумевању овдашњих читалаца.

Преводилац Ђурић је признао да често није било лако наћи адекватне термине који би на најбољи начин помогли разумевању ове књиге, која јесте амерички роман, али која ипак говори о глобалној теми - распаду једног давнашњег система у новонасталим околностима.

„Утисак је да није било довољно свести о томе како ће се економски трендови одражавати на животе обичних људи, каквих је свуда широм света, па је стога лако наћи и бројне сличности у појединим обрасцима понашања тамо и овде“, оценио је он.

Књига, према речима Ђурића, доноси аутентичну причу о томе шта се догађа у животима људи када економија пропада. Ванс је, заправо, једна од ретких особа из средине из које је потекао, а да је успео да дипломира, и то на угледном универзитету Јејл, због чега га његови суседи на америчком тзв. средњем западу сматрају за генија. Он, међутим, у предговору тврди да није никакав геније и да оно што је он остварио може свако, али да средина у којој живи није наклоњена подстицању успеха, иако сви очекују да им се оствари „амерички сан“.

Џ. Д. Ванс (рођ. James Donald Bowman) млади је амерички аутор познат управо по овом свом делу, које изворно носи назив Hillbilly Elegy. Књига говори о вредностима становништва подручја Апалачи у САД, о односу према друштвеним проблемима и одрастању у његовом родном граду, а њено објављивање пратиле су различите реакције и оцене јавности. Књига је била на листи најпродаванијих 2016. и 2017. према писању Њујорк тајмса и међу финалистима конкурса за Дејтонску књижевну награду (Dayton Literary Peace Prize) 2017. године. Посебну пажњу привукла је током избора у САД 2016, када је окарактерисана и као својеврсни „прозор у белу радничку класу“.