Књижевно вече посвећено роману Последњи аргонаут Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде, одржано је у уторак, 15. jануарa, у Малој сали Коларчеве задужбине у присуству бројних личности из области књижевности.

О књизи, објављеној у Гласниковoј колекцији „Гласови“ коју је уредио Петар В. Арбутина, осим аутора и уредника, говорили су и др Јелена Триван, директорка Службеног гласника, Ана Стишовић, књижевни критичар, и проф. др Петар Пијановић, књижевник и књижевни критичар.

„Многи овај роман описују као идеалистичко дело, чак и сам Гаталица. Ја га, међутим,  видим као универзално штиво које нас подсећа на то да је садашњост само трен и да се читав живот темељи на нашим сећањима, успоменама, а посебно емоцијама. Новим романом Гаталица је успео да дотакне сваког од нас и подсети на неке ствари које у данашње, ужурбано време често заборављамо“, истакла је Јелена Триван, посебно се осврнувши на награде које је ова књига до сада добила.

Последњи аргонаут добитник је Награде за савремену књижевност „Липље“ на 23. међународном сајму књига у Бањалуци, као и Награде „Стеван Пешић“ Градске библиотеке Новог Сада и Савета месне заједнице Ковиљ.

„Заборавити све или се сећати свега – шта је веће проклетство?“, слоган је романа чији главни јунак наједном заборавља своју приватну историју. У нади да ће пронаћи лек за амнезију стиже у завод, у којем га доводе на праг потпуног сећања на читаве епохе и све људе које су у њима живели.

Последњи аргонаут се налази и у најужем избору за награду ЗЛАТНИ СУНЦОКРЕТ за 2018, саопштено је након састанка жирија, одржаног у уторак 15. јануара. Жири, у саставу Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден (председник), у најужи избор уврстио je шест наслова која, према њиховом мишљењу, представљају успешна остварења унутар различитих могућности књижевног писања.

Књиге уврштене у најужи избор, како се такође оцењује, израз су важне борбе истинске књижевности да изрази она духовна стања о којима се најчешће ћути, док се за роман Александра Гаталице уједно констатује да „представља дубоко понирање у природу сећања, у реконструкцију догађаја, на сећање човечанства преломљено кроз субјективност јунака, нашег савременика“.